1
Sanja Lazarević Radak
[email protected] naučni saradnik Balkanološki institut SANU Knez-Mihailova 35/4 Beograd
2 Priče o 'tajni Evrope': Virtuelni prostor i savremeni putopis o Srbiji
Apstrakt: Putopisi u koje su smeštene karakterologije, legende i istorije, danas su mahom prošlost. Klasični putopis o Balkanu zamenili su blogovi, elektronske novine i internet stranice. U radu su izložene savremene forme putopisa, kritički sagledane reprezentacije o Srbiji i analizirana semantika „nove“ sintagme - „tajna Evrope“, njena kulturna, politička, simbolička i druga značenja. Ključne reči: Savremeni putopis, internet, predstave, Srbija, Orijent/Okcident.
Bogato opremljeni putopisi smešteni u luksuzni, ručno izrađeni povez, danas su vlasništva nacionalnih arhiva, biblioteka i retkih privatnih kolekcija. U njima se prepoznaju neki od ranih pokušaja sistematizacije i klasifikacije naroda na „naučnim osnovama“. 1 To su detaljne, istorije naroda Evrope, Azije i Afrike u kojima se nailazi na pretpostavke o poreklu naroda. One su mahom zasnovane na postojećim arheološkim i lingvističkim saznanjima i upotpunjene „ličnim iskustvima“ sa lokalnim stanovništvom, skicama, crtežima i fotografijama. Autoritet ovog hibridnog žanra koji se kolebao između nauke i književnosti, kulminirao je u devetnaestom veku, ali početak dvadesetog veka i usavršavanje filmske tehnike pomeraju putopis u drugi plan, zamenjujući ga gotovo neposrednim vizuelnim doživljajem koji je potvrđivao ili opovrgavao ono što je putopis tematizovao. Najpre, dostupnost bioskopa širokim socijalnim slojevima, a potom, ekonomski bum koji je usledio posle Drugog svetskog rata, omogućili su da putopis bude zamenjen dokumentarnim filmom, a da pri tome ova vizuelna forma putovanja zadrži svoju didaktičku funkciju. Kao slojevita forma vizuelno-narativnog iskustva, film je preuzeo dominaciju nad drugim oblicima zabave. Putopis opstaje kao žanr, ali se njegova popularnost, već u prvim decenijama dvadesetog veka smanjuje. Uporedo sa kompresijom vremena i prostora, karakterističnom za postmoderni i globalizovani svet, putovanja, pa time i informacije postaju sve dostupnije. Vreme velikih istraživanja unutrašnjosti kontinenta je prošlo, a imena čuvenih avanturista više nemaju trajnost poput Palgrava (Palgrave), Bartona (Burton) i Garnijea (Garnier).2 Klasični putopis više nije predmet interesovanja široke čitalačke populacije, ali se seli u virtuelni svet. Pojava interneta nudi bogatstvo turističkih informacija u formi elektronskih bedekera i putničkih foruma, dok turističke agencije na svojim sajtovima sažimaju ukupne sadržaje koje poseta jednoj zemlji može ponuditi. Poput klasičnog putopisa koji je organizovan po poglavljima, oni nude linkove sa informacijama o geografiji, klimi i načinu života. Uporedo sa ovim formama, kao savremeni oblik komunikacije, opstaju i elektronski časopisi i blogovi. Prilagođena savremenom životu, kratka i neobavezujuća forma bloga čini ga dostupnim velikom broju čitalaca. Uvid u tekstove putnikablogera otkriva da je Balkan jedna od popularnih destinacija. On stiče popularnost devedesetih godina
1
V: Eliot Charles, Turkey In Europe. (London:Edvard Arnold, 1908), Mackenzie Georgina Mary Muir, Adelina Irby, Travels In Slavonic Provincies of Turkey in Europe, (London: Bell and Daldy, 1867) James Henry Skane, The Frontier Lands of the Christian and Turk, (London, Richard Bentley, 1853) i drugi. 2
Iber Dešan, Velika geografska otkrića. (Beograd: BIGZ, 1979), str. 44-45.
3 dvadesetog veka, u vreme kada su njegovi delovi zahvaćeni ratom, ali budi i novo interesovanje dvehiljaditih godina, nakon političkih promena i uspostavljanja demokratskog diskursa u zemljama koje su ulazile u sastav Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. Balkan devetnaestog veka čija se privlačnost sastojala u mogućnosti da je naseljen „divljim narodima Evrope“, zamenjena je klasičnim putopisom Kristofera Delisoa koji dvehiljadečetvrte godine Srbiju predstavlja kao
nepoznatu i, u Evropi, pogrešno shvaćenu zemlju.3
Putopise poput Foksovog (Frank Fox) Balkanskog poluostrva4 zamenjuje Milerova knjiga Srbija i Crna Gora: nacije u tranziciji5. Umesto Šurmanovih analiza o vezi između rata, porekla naroda i njihovog karaktera 6, devedesetih godina dvadesetog veka, Robert Kaplan je napisao Balkanske duhove predstavivši Balkan kao mesto usmenih istorija, dijaboličnih izuma i žarište svetskih konflikata.7 Od sredine devetnaestog veka, kada raste interesovanje za ovaj deo sveta kao „Tursku u Evropi,“ 8 „evropsku Afrku,“9 „divlju Evropu,“10 Balkan ostaje predmet interesovanja najsmelijih putnika. U prvoj deceniji dvehiljaditih, kada su ratne okolnosti prestajale, iznova se javlja potreba da se Balkan spozna „objektivno“ kroz pomirenje, umesto kroz konflikt putem tranzicije, demokratizacije, liberalizacije, demokratizacije, te stanja karakterističnih za postkomunistička društva. Klasični putopis i elektronski mediji poput elektronskih novina i blogova postaju dokument o neophodnosti da se ovaj deo sveta, iznova upozna. No, čak će i savremeni, elektronski putopis, ponuditi samo novu sintagmu, te na mesto prisutunih klišea, postaviti sintagmu „tajna Evrope“. Savremeni tekst o „tamnom kontinentu“ Istraživački aspekt putovanja ne preovlađuje u savremenoj geografiji. Dok se turizam nameće kao dominantni oblik ove prostorne prakse, putovanje se i dalje smatra, u istraživačkom smislu, superiornim vidom kretanja i pokušajem zaokupljanja nepoznatim i različitim. Putovanja na Balkan u dvadesetom i dvadesetprvom veku, iznova su usmerena na otkrivanje nedovoljno poznatog razjašnjenog, ili onoga o čemu subjekt ima tek maglovite naznake. O ovome svedoči i putovanje Merijen Rajd (Marien Reid) koja se uputila u „otkrivanje Srbije“.11 Kada je kasnih devedesetih godina odlučila da otputuje na Balkan, američka putnica je po vlastitim rečima, bila svesna opasnosti koje donose „rat“, „sankcije“, „otrovni pauci“ i „oluje“. 12 Dvadesetak godina kasnije, interpretira svoj poduhvat željom da zameni sliku harmoničnog letovanja na moru, onom koja će je suočiti sa ekonomskom bedom, praznim prodavnicama i inflacijom. 13 Već u prvom rečenicama Merien se predstavlja kao putnica koja pruža otpor rutiniranoj stvarnosti i odbija kapitalistički model udobnog putovanja zasnovanog na turističkom aranžmanu:
3 Christopher Deliso, Culture and Customs of Serbia and Montenegro. (London, Conecticut: Greenwood Publishing Group, 2000), str. IX 4 Frank Fox, Balkan Peninsula. (London: Black LTD. 1915) 5 William Miller, Travels and Politics in the Near East, (London: Fisher Urwin, 1898). 6Jacob Shurman Gould, The Balkan Wars 1912-1913. (London: Harper. 1915) 7 Robert Kaplan, Balkan Ghosts: A Journey through history. (London: Picador, 2014) 8 Jackel Blair, The Lands of the Tamed Turk or the Balkan States of Today. (London: Page and Company, 1910) 9 Harry De Windt, Through Savage Europe. (London: Unwin, 1907), pp. 75. 10 Ibid, str. 76. 11 Mike Crang, „Putovanje/turizam“, U: Kulturna geografija:kritički rečnik ključnih pojmova, ur. Dukić, Blažević, (Zagreb: Disput, 2008). str. 63-71, 12
http://wwww.independent.co.uk/travel/trave-my-unsanctioned-summer-dont-go-to-serbia
13
http://wwww.independent.co.uk/travel/trave-my-unsanctioned-summer-dont-go-to-serbia
4 Bila sam prekrivena modricama i osipima, nakon što sam provela vrele dane klackajući se u autobusima ili satima čekajući prevoz u senci, među stabljikama paradajza, ili na opustošenim muslimanskim grobljima. Ličilo je na Afriku, a bila sam u Evropi.14 Jedan i po vek pre Merien, američki izveštač Tomas Forester je na istom mestu otkrio necivilizovani deo Evrope koji čeka intervenciju belog čoveka. 15 Devedeset godina pre nje, geograf Hari de Vindt je zaključio da su za Zapad, balkanske zemlje manje poznate od „najcrnje Afrike“ 16 i da su „terra incognita za ostatak Evrope“. 17 Poput svojih prethodnika, Merien se oseća izlovanom i zbunjenom: Nisam se osećala kao stranac, bila sam vanzemaljac. Videla sam saobraćajne znake koji ne vode nikuda, ili one koji pokazuju u pravcu gradova izvan Srbije.18 Izvanprostorna povezanost podstiče je da iscrtavanjem simboličke granice između „mene“ i „drugoga“ spozna realnost prostora na kojem funkcioniše drugi sistem vrednosti. U Srbiji kroz koju se putnica kreće, sreću se inverzija vrednosti, upitnost logičnog, odsustvo racionalnosti, te ono ne može biti više od nepoznanice. Kada se nepoznanica razvije do tajne, njena simbolička značenja jačaju. Stereotipi u kojima se ova geografija prepoznaje, ostaju bliski onima iz deleke prošlosti. Balkan je još uvek nepoznati deo Evrope, onaj koji treba da bude označen, istražen i prepoznat kao jedna od dve strane simboličke opozicije Orijent/Okcident. Putnik koji je otkriva nalazi se u položaju pokretnog moćnog subjekta koji raspolaže fiksiranim reprezentacijama, onako kako su putnici pre više vekova predstavljali druge svetove, narode i „rase“. Najbolje čuvana tajna Evrope Fil Silvester, savremenim putnicima sažima Srbiju kao zemlju kriminala i korupcije. Stoga što je još uvek „neotkrivena“, ova zemlja nudi neke od uobičajenih prednosti i opasnosti. Iako nastoji da govori o demokratizovanoj Srbiji u kojoj je nasilje svedeno na minimum, njegov tekst potvrđuje snagu prethodno formirane medijske slike.19 Na ovoj osnovi uspostavlja diskurzivnu granicu koja sugeriše podelu na „naše i „njihovo“ otkrivajući da je reč o izmeštenoj geografiji. Stoga što Balkan nije evropski i/ili američki, on ne deli okcidentalne vrednosti i zakone, i može se posmatrati kao Drugost, ili skup tuđih, stranih vrednosti u „našoj geografiji“. U sličnom maniru Majkl Njumen primećuje da je Srbija „najbolje čuvana tajna Evrope“. S obzirom da još uvek nije dovoljno poznata i istražena, opisuje se u balkanističkim terminima: „Nacija koja je vekovima bila u ratovima, iznova je izgrađena i ponovo se prilagodila stanju konflikata“. 20
14
http://wwww.independent.co.uk/travel/trave-my-unsanctioned-summer-dont-go-to-serbia
15
Tomas Forester Danube and the Black Sea. (London: Edward, Stanford Charing Cross, 1857), str. 98-99.
16
Harry De Windt, Through Savage Europe, (London: T.F. Unwin, 1907), str. 15.
17
Ibid, str. 116.
18
http://wwww.independent.co.uk/travel/trave-my-unsanctioned-summer-dont-go-to-serbia
19
20
https://www.worldnomads.com/travel-safety/Serbia/Serbia-Crime-and-Tourists www.mirror.co.uk/lifestyle/travel/europe-sh
5 Ovde je takođe reč o predstavama dugog trajanja. Putnik koji dolazi sa Okcidenta nailazi na nemogućnost razumevanja institucija koje zatiče, pa narativ o konfliktu i kriminalu omogućuje neometanu i cikličnu proizvodnju slika rata, dinastičkih i stranačkih mržnji koje služe kao materijal za dalju eksploataciju. Bred Koen (Brad Kohen) u svom članku za Bibisi (BBC) Srbiju naziva zemljom u kojoj „se susreću folk i kriminalci“, dodajući da je sve do devedesetih godina dvadesetog veka, Srbija bila poznata svetskoj javnosti isključivo po svojoj ulozi u dezintegraciji Jugoslavije.21 Upravo Koenov putopis ilustruje načine na koje funkcioniše generalizacija. Kada je geografija svedena ne nekoliko mentalnih slika, one nastavljaju da je određuju na nivou diskursa. Kada se uspostavi veza između dve mentalne slike, diskurs može nastaviti da se učvršćuje daljim taloženjem sličnih reprezentacija. Uprkos orijentalizaciji kafane, muzika i kriminala, Koen Srbiju ne smešta na Orijent, već polazi od arbitrarne simboličke geografije i susreće se sa drugošću koja mu omogućuje refleksivnost u odnosu na vlastitu kulturu. Džulija Kuk (Julia Cooke) za Wall Street Journal piše da je Srbija doživela kulturnu eksploziju i da se danas radikalno razlikuje od Evrope. Otići u Srbiju, znači „otkriti najbolje čuvanu tajnu Evrope.“22 S obzirom na dokumenta koja potvrđuju nekoliko ponovljivih otkrivanja Balkana, nastojaću da objasnim zašto Srbija i Balkan ostaju zatvoreni u pokušajima saznavanja, objašnjenja i ponovnog formiranja.
Ciklično otkrivanje Jednom uspostavljene podele nastavljaju da funkcionišu unutar državnih celina, pa na mentalnoj mapi počinju delovati „logično“. One deluju kao nešto što nije potrebno dokazivati jer funkcioniše kao takvo. Sa druge strane, Istok se posmatra kao pun misterioznog, a devetnaestim vekom vlada potraga za artefaktima i pričama iz Indije i sa Bliskog istoka.
Putnici traže sve što je već rečeno, napisano, naslikano. Dok tragaju za prašinom,
siromaštvom, socijalnim razlikama i Tadž Mahalom, promiče im doživljaj onoga što nije smešteno u već uspostavljene okvire.23 Jedna od geografskih tajni koja funkcioniše poput graničnog simbola ostaje Vizantija. U književnosti i filozofiji Okcidenta, ona se dovodi u vezu sa iracionalnim, frivolnim, orijentalnim i poput drugih izmeštenih geografija dovodi u vezu sa nejasnim, nedokučivim i opasnim. Na njenim osnovama docnije će biti uspostavljena i geografija Balkana. Paradoks kretanja od tačke A do tačke B, poststrukturalistički zaključak o referncijalnom odnosu između označitelja i označenog dokazuje da je „stvarni objekt“ nesaznatljiv jer njegove esencije nema, postoji samo predstava o onome što želimo, ili očekujemo da vidimo. Utoliko, spoznaja ostaje nemoguća. Ono što je moguće doživeti i razumeti nalazi se u Evropi, dakle u okvirima zamišljene kulturne zajednice. Nemogućnost da se razume, da se spozna i potreba da se geografija označi kao „tajna“ označava težnju da ona ostane izmeštena van kulturnih okvira Evrope i Okcidenta.
21http:// www.bbc.com/travel/story20131017-where-folk-songs-meet-serbian-criminals 22 http:// www.wsj.com/articles/SB10001424127887323477604579000832287122414 23 Joep Leersen, „Odjeci i slike: refleksije o stranom prostoru“, U: Kako vidimo strane zemlje, ur. Dukić, Blažević, Srednja Europa, (Zagreb: Disput, 2009), str. 83-99.
6 'Geografija tajne' u virtuelnom svetu U skladu sa potrebama društva, menjao se i putopis prelazeći iz crteža u pisanu formu, na kamenu, pergamentu, papiru, a najzad je prešao i u elektronsku formu. Internet je omogućio globalno sažimanje sveta i prividno neograničenu dostupnost informacija. Premeštanje putopisa iz pisane u elektronsku formu, podstaklo je polemiku o tome mogu li se utisci sa putovanja u formi bloga i dalje smatrati putopisom. Umesto očekivanog stilskog progresa, blog je doneo slobodnu i jednostavnu formu jedne od najstarijih narativnih tradicija. Utisci sa putovanja smešteni u nju, sreću se na hiljadama internet stranica i otkrivaju stilsko osiromašenje. Tekstovi su redukovani na ključne reči koje se u vezi sa jednom zemljom nalaze na internet pretraživaču. Oni daju ograničene informacije o prevozu, cenama, klimi i uslovima života, te blog o putovanju prestaje da funkcioniše kao književna forma koja prenosi utiske nastale prilikom upoznavanja drugih geografija i ljudi, a postaje kratki priručnik sa osnovnim instrukcijama i načinima na koje se putnici mogu snaći u istoj zemlji. Činjenica da je savremeni putopis redukovan na ključne reči, istraživaču ovog žanra daje uvid u promene nastale u okvirima strukture putopisa i omogućuje neometan pristup generalizacijama. Uporedo sa blogovima, na internetu su dostupni elektronski članci o putovanjima, sajtovi turističkih agencija sa promotivnim tekstovima. Iako se tokom dvadesetog i dvadesetprvog veka promenila struktura teksta o putovanju predstave o Balkanu zadržavaju semantiku sličnu onoj u ranim putopisima koji tek otkrivaju postojanje ovog dela sveta. Tekstovi putnika koji govore o Srbiji čine se reprezentativnima kada je reč o Balkanu jer sugerišu nedovoljno poznavanje i nemogućnost upoznavanja ovog dela sveta. Putopisi polaze od samorazumljivog podatka da je Balkan tajna kao što se u devetnaestom veku pisalo da je Balkan terra incognita za ostatak Evrope. No, zavaljujući mogućnostima pretraživača, deluje kao da više ništa ne može biti nedorečeno. Uprkos ovome Balkan ostaje zaključan u simboličkom govoru koji se sažima imenicom tajna. Tehnološke promene dopuštaju menjanje forme i svedoče o snazi kojom se ona nameće čoveku. Zadržavanje sličnih predstava uprkos istorijskim, političkim i drugim promenama, svedoči o snazi kojom raspolaže ovaj simbolički govor. Putnik posmatra i doživljava ali uvek filtrira. Uprkos ekspedicijama, otkrivanjima, klasifikacijama, „tajna“ nastavlja da deluje jer ima mesto u simboličkom svetu kao govor koji se sporo menja.24 Kao i drugi stvarni i imaginarni regioni, Balkan je deo te hijerarhije i konstitutivni deo dihotomije sveta. Srbija poput drugih zemalja zadržava svoje mesto u simboličkoj geografiji Balkana, i podupire je i podržava. Veća celina, Balkan zadržava svoje mesto u polarizaciji sveta balansirajući između Orijenta i Okcidenta, zadržavajući status nepoznate zemlje. Zadržati ovaj status ne govori o svojstvu balkanskih zemalja već o potrebama onoga ko tu sliku šalje, održava i upotrebljava. Naime, svet ostaje složeno tkanje simboličnih geografija u čijim okvirima svaka zemlja ima svoje mesto. Ukoliko je tajna, ona sporo i teško izlazi iz prostora nejasnog koje se učvršćuje upotrebom istih stereotipa decenija i vekovima doprinoseći zatvaranju ovog dela sveta u iste uglove zamišljenih geografija. Literatura 1. 2.
Blair Jackel. The Lands of the Tamed Turk or the Balkan States of Today. London: Page and Company, 1910. Charles Eliot. Turkey In Europe. London:Edvard Arnold, 1908.
3.
Crang, Mike „Putovanje/turizam“, U: Kulturna geografija:kritički rečnik ključnih pojmova, ur. Dukić, Blažević, Zagreb: Disput, 2008.
4.
Dešan Iber. Velika geografska otkrića. Beograd: BIGZ, 1979.
24
Danel-Anri-Pažo, Opšta i komparativna kniževnost, Makedonska kniga, 2002, str. 105-106.
7 5.
Deliso Cristopher. Culture and Customs of Serbia and Montenegro. London, Conecticut: Greenwood Publishing Group, 2000.
6.
Dešan Iber. Velika geografska otkrića. Beograd: BIGZ, 1979.
7.
De Windt Harry, Through Savage Europe. London: Unwin, 1907.
8.
Mackenzie Georgina, Mary Muir, Adelina Irby, Travels In Slavonic Provincies of Turkey in Europe, London: Bell and Daldy, 1867.
9.
Fox Frank, Balkan Peninsula. London: Black LTD. 1915.
10. Forester Tomas, Danube and the Black Sea. London: Edward, Stanford Charing Cross, 1857.Leersen Joep, „Odjeci i slike: refleksije o stranom prostoru“, U: Kako vidimo strane zemlje, ur. Dukić, Blažević, S rednja Europa, Zagreb: Disput, 2009. 11. Miller William. Travels and Politics in the Near East. London: Fisher Urwin, 1898. 12. Skane James Henry. The Frontier Lands of the Christian and Turk, London, Richard Bentley, 1853. 13. Shurman Gould, Jacob, The Balkan Wars 1912-1913. London: Harper. 1915. 14. Kaplan, Robert. Balkan Ghosts: A Journey through history. London: Picador, 2014. 15. Pažo Anri, Opšta i komparativna kniževnost, Makedonska kniga, 2002. Internet stranice (
1) http://wwww.independent.co.uk/travel/trave-my-unsanctioned-summer-dont-go-to-serbia
(
2) https://www.worldnomads.com/travel-safety/Serbia/Serbia-Crime-and-Tourists
(3)www.mirror.co.uk/lifestyle/travel/europe-sh (
4)http:// www.bbc.com/travel/story20131017-where-folk-songs-meet-serbian-criminals
(5) nhttp:// www.wsj.com/articles/SB10001424127887323477604579000832287122414 Key words: Contemporary travelogue, Internet, representations, Serbia, Orient/Occident.
The Enigma of Europe: Cyber Space and Contemporary Travelogue on Serbia In the last twenty years, one could notice a shift from the written to electronic form of travelogue. This form has made substantive and stylistic impoverishment, but analysis reveales that stereotypes did not change the semantics. These conclusions comes through comparing the text of Serbia and the Balkans from the nineteenth century and travelogue-blogs from the first decade of the twenty-first century. Although the formulation terra incognita is replaced by terms enigma, mystery, semantics of stereotypes are the same. The principle of cognitive functioning explains why individual performances remain ingrained in public discourse, determening the political context of periferized societies.
