Fingiranje demontaze sistema

konkretni primeri mera koje pojedine zemlje u novije vreme preduzimaju kako bi njihove javne službe za zapošljavanje što adekvatnije odgovorile opštim i individualnim potrebama svojih korisnika u uslovima prikazanih aktuelnih promena na tržištu rada. Reč je mahom o iskustvima razvijenih zemalja i zemalja u tranziciji. Iako je izostalo obimnije i temelj nije istraživanje posmatrane materije u zemljama u razvoju autori ističu da te zemlje, što bi logično trebalo da se odnosi i na bilo koje druge zemlje, treba da izbegnu jednostavno preuzimanje iskustava od drugih, razvijenih zemalja i da umesto toga pristupe široj analizi tržišta rada i relevantne uloge javnih službe za zapošljavanje u kontekstu opšteg pristupa sopstvenom ekonomskom razvoju. Pojedine čitaoce verovatno će posebno zainteresovati što pored ilustrativnih primera u tekstu pojedinih poglavlja posvećenih pojedinim funkcijama javnih službi za zapošljavanje, postoji i obiman aneks u kome su na preko 60 strana navedeni konkretni primeri inovacija i prakse u radu javnih službi za zapošljavanje u većem broju zemalja. U okviru tog aneksa se, da nabrajamo zapošljavanje u većem broju zemalja. U okviru tog aneksa se, da nabrojimo samo neke primere, mogu naći japanski projekat razvoja opšteg informacionog sistema, slovenački projekat upotrebe Internet tehnologije u upoznavanju nezaposlenih i tražilaca zaposlenja s informacijama kojima raspolažu javne službe za zapošljavanje, zatim projekat SAD o administriranju programa osiguranja za slučaj nezaposlenosti, kanadski projekat o usavršavanju znanja zaposlenih u službama, belgijski, francuski i britanski projekat o inovacijama u odnosima sa privatnim službama za zapošljavanje i dr. Na samom kraju teksta, što za pojedine čitaoce može, takođe, biti od posebnog interesa, daje se lista veb sajtova preko 30 nacionalnih službi za zapošljavanje evropskih i vanevropskih zemalja i jednog broja nacionalnih i međunarodnih organizacija relevantnih po svojim funkcijama za rad službi za zapošljavanje.

Ljubica Srdić-Đaković

42

ekonomist magazin, 4. jun 2001,

ANTIMONOPOLSKA KOMISIJA PREŽIVELA 5. OKTOBAR

Umesto ukidanja lošeg antimonopolskog zakona, recidiva loših strana samoupravljanja, dobili smo samo novi sastav antimonopolske komisije

T

okom proteklih meseci, ispu­ jom je obrazovana ova komisija i od­ njenih (očekivanim) ostvari­ ređeni njena organizacija i njen delovanjem pred i postizbornih krug, i kojom je između ostalog od­ obećanja novih vlasti o “de- ređeno da komisija “ima predsednika i montaži” Miloševićevog sistema šest (ili, članova koje, na predlog saveznog ipak, možda samo režima?) gotovo ne­ ministarstva za unutrašnju trgovinu, po­ zapaženo u stručnoj javnosti je prošlo stavlja i razrešava Savezna vlada” (član 3 Rešenje o postavljenju članova Antimo­ Uredbe). Dalje, što je posebno značajno, nopolske komisije (Službeni list SRJ, prema navedenom članu Uredbe, “predbroj 15, 30. mart 2001. godine). Iako na sednik i članovi Komisije postavljaju se prvi pogled i ne toliko bitno (u našoj iz redova istaknutih stručnjaka, naučnih široj, pa i stručnoj, javnosti još uvek se radnika i privrednika. Ovakvo rešenje, ne shvata na pravilan način značaj anti­ neprimereno, kontradiktorno i kontramonopolske regulative i politike), ovo produktivno, očigledno je bilo recidiv Rešenje, odnosno ono što to Rešenje loših strana tzv. samoupravljanja, odno­ proizvodi, veoma je karakteristično, i sno Kardeljevog samoupravnog privred­ pažljivom pratiocu i analitičaru ov­ nog i društvenog sistema iz 1970-tih i dašnjih privrednih pre svega, zbivanja 1980-tih godina, koji je doveo do brkanja mnogo toga pokazuje. Upravo zbog to­ funkcija privrede (privrednika) i funkci­ ga malo pažnje, i naredne redove, po- ja države, odnosno državne vlasti. Za­ svetićemo razmatranju ovog problema. državanje takvih rešenja, odnosno ta­ Iako bi se u vezi sa navedenim kvog pristupa, i to ne samo u ovde raz­ Rešenjem moglo ponešto reći i o njego­ matranoj oblasti, bilo je očigledno svevom pravnom aspektu, autor ovog tek­ dočanstvo kontinuiteta sistema koji smo sta će od toga odustati, pošto to ipak ni­ imali tokom 1990-tih sa “samoupravlja­ je njegov domen. Umesto toga zadržaće njem” sistemom iz 1970-tih i 1980-tih. se na onome što čini suštinu navedenog Taj problem kontinuiteta, odnosno ta­ Rešenja, dakle njegov ekonomski ak- kva rešenja sama po sebi mogu da budu spekt, i njegove (makro i mikro) eko­ predmet teoretskih razmatranja i disku­ sija, i naravno odgovarajućih relevantnih nomske implikacije. Najpre kratko podsećanje. Članom 5 zaključaka, ali za konkretan privredni Antimonopolskog zakona, inače u celini život mnogo je važnije kakve su bile im­ jednim vrlo lošim zakonom, predviđeno plikacije navedenih rešenja. Imajući u vi­ je formiranje antimonopolske komisije, du značajna ovlašćenja koja su bila pred­ što je bliže definisano Uredbom o obra­ viđena za Antimonopolsku komisiju, i zovanju antimonopolske komisije, ko­ koja je ona, kako se doduše moglo više

naslutiti nego videti, koristila u svom do­ sadašnjem radu, te implikacije su bile vr­ lo značajne. Ako ništa drugo, članovi Antimonopolske komisije birani “iz re­ dova istaknutih privrednika” dolazili su korišćenjem ovlaščenja koja su imali, do značajnih informacija o poslovanju dru­ gih privrednih subjekata, što im je iteka­ ko moglo biti od koristi za poslovanje njihovih preduzeća. Očigledno je da je time sama država derogirala tržište, do­ vodeći svojim direktnim akcijama do asimetrije u dostupnosti informacija ra­ znim privrednim subjektima, čime se upravo od strane onog koji je zadužen da štiti i obezbeđuje neutralnost i objek­ tivnost tržišta samo to tržište kompromituje. Sve ovde navedeno dovodi nas kratko i jasno do zaključka da je u okviru naja-

vljivanog raskida sa prethodnim siste­ mom (ili njegove demontaže) bilo neop­ hodno ukinuti navedeni Zakon i pristu­ piti izgradnji antimonopolskog zakona koji bi mogao da adekvatno odgovara svrsi koja se nalazi u samom njegovom imenu. Naravno, u sklopu toga bilo je neophodno ukinuti i ovako koncipira­ no antimonopolsko telo. Sta smo, međutim, umesto toga dobili? Novim Rešenjem o postavljenju članova Anti­ monopolske komisije (Službeni list SRJ, broj 15, 2001) u njen sastav izabra­ ni su pomoćnik saveznog ministra finansija (!), načelnik u Saveznom mini­ starstvu za ekonomske odnose sa inostranstvom, direktor Službe za zajed­ ničke poslove Savezne vlade i saveznih organa uprave, kao i direktor opštih po­ slova Rudnika boksita Nikšić, rukovo­ di ^ .

1

&

JT ''

£?

Jl, ' *JiL

B

-f

4

;'k

dilac Poslovne jedinice PIK Vrbas u Bi­ jelom Polju, i kao šesti član jedan diplo­ mirani ekonomist (!). Dobili smo, da­ kle, umesto prethodnog, da su u Antimonopolsku komisiju namesto osoba A, B, C itd. izabrane osobe X, Y, Z itd. Na pitanje “da li je to promena (demontaža) sistema?”, ili pak samo njegovo šminkanje i doterivanje, autor ovih re­ dova će prepustiti odgovor samim čita­ ocima, i onim od stručnjaka koje to interesuje. Jer, da budemo jasni - možda su doista osobe X, Y, Z itd. dobronamernije, bolje, savesnije, jednom rečju kvalitetnije od osoba A, B, C itd. ali šta to znači? Da li je time promenjen (de­ montiran) sistem? I na samom kraju - da li je (opet) na delu čuvena priča o Kurti i Murti?

Rajko Bukvić A

. f " | ’H i:

Ž i;

$r i

>'.«!' ,

ove vlasti u Srbiji (i SRJ) po­ realizovati. Da li će se to desiti (i pod Države kandidati za Članstvo u Evrop­ lažu nadu u zapadnu po­ kojim uslovima), saznaće se uskoro. U skoj uniji u obavezi su da ispoŠtuju tri moć i strane investicije. Ne­ međuvremenu, možda ne bi bilo na od- grupe kriterijuma koje je juna meseca ma sumnje da su upropašće- met da se podsetimo na neke od relaci­ 1993 godine definisao Evropski Savet. Prvu grupu tih tzv. “kopenhagenskih ja u međunarodnom okruženju. noj srpskoj i jugoslovenskoj ekonomiji U osnivačkim aktima MMF i Svetske kriterijuma” čine oni političke prirode: preko potrebni kako finansijska i teh­ nička pomoć, tako i strane investicije banke, decidirano je naglašeno da ove pravna država, institucije koje garantukoje će doneti zemlji svež kapital, no­ institucije dodeljuju kredite po eko­ ju demokratiju, poštovanje ljudskih va znanja, nove tehnologije, podstaći nomskim kriterijumima i da su isklju­ prava, poštovanje prava manjina. Posta­ razvoj, podići životni standard stanov­ čena bilo kakva uslovljavanja političke vljanje ovih uslova, zajedno sa ekonom­ prirode. Međutim, realnost je, po običa­ skim (tržišna ekonomija i sposobnost ništva, itd. Sudeći po nedavnim izjavama nekih ju, kompleksnija. Široko je poznata im­ da privreda zemlje podnese pritisak naših zvaničnika, štand by aranžman sa plicitna sprega američke administracije konkurencije unutar EU), kao i prihvaMMF samo što nije sklopljen, a i ovih dveju međunarodnih finansijskih tanje i primena acquis communautaire održavanje donatorske konferencije je institucija, a koju je jedan latinoamerič­ (zakona koji su na snazi u EU), sasvim već osigurano. Dakle, 260 miliona dola­ ki ekonomista, ne bez razloga, nazvao je razumljivo jer države koje pretendura od MMF-a i 1 do 1,3 milijarde dolara Vašingtonskim konsenzusom. Ako po­ ju da jednoga dana postanu ravnoprav­ od donatorske konferencije su tu, tako­ litički kriterijumi nisu eksplicitno pri­ ne članice evropske porodice država ne reći na dohvatu ruke. Prevedeno, to sutni u aktima dveju Bretonvudskih in­ mogu biti manje demokratske od nje­ znači da se veruje da je Zapad prihvatio stitucija, oni čine deo sporazuma o nih sadašnjih članica niti, pak, mogu uslove Beograda po pitanju saradnje sa osnivanju Evropske banke za obnovu i imati netržišne ekonomije ili neodgova­ razvoj. U tom sporazumu (iz 1991. go­ rajuće zakone. Obaveza ispunjavanja Haškim tribunalom. Međutim, sudeći po atmosferi na za­ dine) jasno je naznačeno da se krediti političkih kriterijuma, bili oni implicit­ padu, tu dileme nema: svi optuženi za ove banke odobravaju državama “koje ni ili eksplicitni, prisutna je u relacijama ratne zločine moraju biti isporučeni nastoje da poštuju i primenjuju u prak­ između “starih” i “mladih” demokrat iHaškom tribunalu. Razlike u mišljenji­ si principe pluralističke demokratije, ja. U tim, reklo bi se, sestrinskim odno­ ma postoje samo u tome dokle se Beo­ pluralizma i tržišne ekonomije, da favo- sima, starije sestre mogu da tolerišu gradu može dozvoliti da odlaže “ispu­ rizuju tranziciju [...] ka tržišnoj privre­ želje za eksperimentisanjem mlađih, ali njenje svoje međunarodne obaveze”. di i da u njoj promovišu privatnu inici­ ukoliko ove poslednje preteraju u svo­ Ostaje nam da se nadamo da su naši po­ jativu i preduzetnički duh”. Evropska jim nestašlucima, starije bi iz vaspitnih litičari pravilno procenili stepen tole­ komisija takođe uslovljava pomoć razloga lako mogle da im uskrate očeki­ rantnosti međunarodne zajednice i da Evropske Unije (EU) između ostalog i vane slatkiše. Ljiljana Petrović\ Pariz će se njihova optimistička očekivanja i ispunjavanjem političkih kriterijuma.

N

ekonomist magazin, 4. jun 2001.