ORIGINALNI NAU
NI RAD
UDC: 821.163.41:398 Miloševi!-"or#evi! N.
Dragana Antonijevi Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofski fakultet Univerzitet u Beogradu
[email protected]
Od poetike žanra do strukture: doprinos Nade Miloševi !or"evi srpskoj strukturalnoj folkloristici* Apstrakt: U radu se razmatraju strukturalne analize kompozicije nekolicine usmenoknjiževnih žanrova koje je, na srpskoj gra#i, sprovela prof. Nada Miloševi!-"or#evi!. Originalan doprinos narativnoj semiotici i sintagmatskoj analizi ova ugledna i poznata srpska folkloristkinja je uradila na primeru novela, legendarnih pri$a, pripovedaka o sudbini i predanja. Polaze!i od morfologije Vladimira Propa, ali i nekih drugih semioti$ara, revidirala je njegovu narativnu šemu prilagodivši je specifi$nostima razmatranih književnih vrsta, uvrstivši se time u red literarnih folklorista koji su u Srbiji me#u prvima primenili strukturalnu analizu. Klju#ne re#i: Nada Miloševi!-"or#evi!, strukturalna analiza, sintagmatska analiza, narativna šema, poetika, usmenoknjiževni žanrovi
Uvod Nada Miloševi!-"or#evi!, redovni profesor u penziji na Katedri za srpski jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu i gostuju!i profesor na predmetu "Folkloristika" na Odeljenju za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, nesumnjivo spada u doajene savremene srpske folkloristike. Kao dugogodišnji predani prou$avalac raznovrsnog srpskog usmenog stvaralaštva i kulture, umela je da prona#e vezu izme#u teksta, kao finalnog proizvoda folklorn%poetske komunikacije, i društvenog konteksta u kome usmene književne vrste nastaju, traju, menjaju se i nestaju. To je ono antropološko gledište u njenom radu koje želim da naglasim, a što je pratilo njena osnovna teorijsko-književna prou$avanja folklora. Žanrovima je pristupala kao "istorijski proverenim modelima koji se menjaju, a ono što na njihovu promenu uti$e jesu upravo vantekstovni elementi", pogotovo "kod onih žanrova u kojima estetska funkcija nije *
Tekst je rezultat rada na projektu "Antropologija u XX veku: teorijski i metodološki dometi" (br. 147037) koji u celosti finansira Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj Srbije. !"#$"!%#&#'#()* &%#+',-* "... /#0. 5. .1.2 (2010)
82
DRAGANA ANTONIJEVI&
nose!a" ('()%*+,(--.%/0+,(- 1988, 562). U tom smislu posebno su vredna pažnje njena prou$avanja etioloških i kulturno-istorijskih predanja koja, osim poetske funkcije, predstavljaju "nenaslednu memoriju grupe" i stoga imaju veliki zna$aj u prenošenju tradicijskog znanja, u poetskom modelovanju ise$aka stvarnosti, u društveno-eti$kom normiranju i održavanju kolektivnog se!anja, ali i znatnu ulogu u mehanizmima kolektivnog potiskivanja neprijatnih istorijskih iskustava (npr. Velika seoba Srba, v. '()%*+,(--.%/0+,(- 2000, 140-150), ili u preina$enju istorijskih $injenica u funkciji saobražavanja tradicionalnim pripovednim klišema (npr. motiv izdajice ili motiv kraljoubice, v. '()%*+,(-.%/0+,(- 1992). Pokazuju!i zašto je važno poznavati kulturno-istorijski kontekst u tuma$enju usmenih narativa fundiranih u etno-sociološku i istorijsku stvarnost neke zajednice, istovremeno je ukazivala na izomorfizam, tj. na vezu izme#u teksta, vantekstovnog konteksta i društvene grupe koja svoj ekspresivni, simboli$ki i umetni$ki izraz pronalazi u folklornoj komunikaciji i stvaralaštvu. Me#u njenim brojnim oblastima interesovanja i istraživanja, izdvajam kao posebno interesantan doprinos koji je prof. Nada Miloševi!-"or#evi! dala u oblasti analize narativne strukture. Nalaze!i oslonac i uzor u radovima ruskog formaliste Vladimira Propa, francuskog semiologa Kloda Bremona, strukturalnog antropologa Kloda Levi-Strosa, ameri$kog folkloriste Alana Dandesa i drugih koji su se bavili strukturalnim analizama razli$itih usmenih i pisanih književnih vrsta, Nada Miloševi!-"or#evi! je i sama dala zna$ajan doprinos uvode!i u ovu oblast originalna istraživanja narativnih šema novela, legendarnih pri$a i predanja. Ona je bila me#u prvim literarnim folkloristima koji su po$eli da primenju strukturalni metod na folklornoj gra#i u Srbiji, demonstriraju!i time $injenicu da su se "znatne promene u metodologiji drugih nauka dotakle i folklora" ('()%*+,(--.%/0+,(- 2000, 23) U ovom radu bi!e, stoga, razmotreni unutrašnji mehanizmi naracije koje je u našoj folkloristici po prvi put uradila prof. Nada Miloševi!-"or#evi!.
Novela Od svih usmenoknjiževnih vrsta, u strukturalnom smislu novela (Romantic Tales) je najbliža bajci. U poetskom smislu, pak, najvažnija razlika izme#u ovih dveju vrsta po$iva na odsustvu fantasti$nih elemenata iz novele, koju je Vuk Karadži!, ina$e, nazvao "muškom" ili realisti$nom pripovetkom: junak rešava problem uz pomo! svoje domišljatosti a ne $arobne pomo!i, zlotvor se od više sile pretvara u $oveka, i uopšte cela radnja se smešta u ovozemaljski kontekst sa prisustvom etnografskih elemenata. Drugu važnu razliku predstavlja snažna motivisanost likova u noveli. Me#utim, morfološki posmatrano re$ je o varijabilnim elementima pri$e, a kako je Prop svojevremeno naglasio, prisustvo fantastike i motivisanosti likova za strukturu kompozicije bajke nisu od velikog zna$aja. Bitni su invari!"#$"!%#&#'#()* &%#+',-* "... /#0. 5. .1.2 (2010)
STRUKTURALNA FOLKLORISTIKA NADE MILOŠEVI&-"OR"EVI&...
83
jantni elementi, odnosno "prepoznavanje principa nepromenljive organizacije koja dozvoljava da se narativna šema posmatra kao operativni koncept" (Greimas 1976, 10). Vrednost Propove metode za francuskog semiologa Gremasa po$iva, dakle, u "sposobnosti da provocira ra#anje hipoteze: prevazilaženje specifi$nosti bajke da bi se stvorio po$etni korak u narativnoj semiotici" (Ibid). Posledi$no, Propovo prou$avanje unutrašnjeg mehanizma bajke dovelo je do brojnih primena njegove metode u razli$itim žanrovima1, kao i uo$avanja strukturalnih sli$nosti u invarijantnim elementima izme#u bajke i drugih pripovednih vrsta. Tu istovetnost narativne strukture i sam je Prop istakao veruju!i da se po toj šemi razvijaju mnoge bajke, izvestan broj legendi, pojedine pri$e o životinjama, neke narodne novele i druge mitske pripovetke (Prop 1982, 198). Ovo saznanje navelo je prof. Nadu Miloševi!-"or#evi! da testira Propov metod na nizu srpskih novela objavljenih u štampanim zbirkama kao i onima koje se nalaze kao gra#a u Etnografskoj zbirci Arhiva SANU. Osnovni zaklju$ak do koga je došla bio je "da se može govoriti o istovetnosti forme bajki i novela" koje u Arne-Tompsonovom indeksu tipova nose brojeve 850-904 i 910930, "ali da se unutarnja priroda funkcija menja" ('()%*+,(--.%/0+,(1966; '()%*+,(--.%/0+,(- 2000, 32). Ovom zapažanju !emo se vratiti. Za demonstraciju narativne forme novele, naveš!u primer koji je dala Nada Miloševi!-"or#evi! analiziraju!i, prema Propovim funkcijama, pri$u Šta je kome su2eno (Etn. zb. br. 1-2-24/27 – AT 930)2: Car po#e, preobu$en u seljaka, po svojoj državi da vidi kako narod živi. Zano!i kod seljaka kome se te no!i rodi sin motivacija za šteto$instvo [ova funkcija Budan, $uje su#enice koje detetu odre#uju ne postoji kod Propa] da !e umesto njega postati car protivnik se raspituje o žrtvi (funkcija Car traži od oca dete i obe!ava da !e ga IV), pokušava da prevari žrtvu (VI) usiniti žrtva podleže prevari (VII) Car kupuje dete od oca nanošenje zla (VIII) Car baci dete u vodu susret s pomo nikom (XII) Voda izbaci dete na obalu, dete se spašava. Neki seljak ga na#e i povede svojoj ku!i protivnik se raspituje o žrtvi (ponovljena Jednom do#e car kod tog seljaka i pita ga funkcija IV) ko je de$ak po#etna situacija
1
Kao zanimljive primere primene Propove metode videti: Alan Dundes. 1964. The Morphology of North American Indian Folktales, FF Communications 195; Claude Bremond. 1970. Morphology of the French Folktale. Semiotica 3; Umberto Eco. 1966. Narrative Structure in Fleming. In: The Bond Affair, E. del Buono & U. Eco (eds.). London: Macdonald. 2 Elementi za tabele koje slede nalaze se, u izvesnoj meri, u radovima Nade Miloševi! "or#evi!, ali su tabele u celini rezultat daljih analiza autora ovog teksta. !"#$"!%#&#'#()* &%#+',-* "... /#0. 5. .1.2 (2010)
84
DRAGANA ANTONIJEVI&
protivnik dobija obaveštenje (V) protivnik pokušava da prevari žrtvu (ponavljanje VI) žrtva podleže prevari (ponavljanje VII) nanošenje zla (ponavljanje VIII)
Seljak kaže da ga je izbacila voda Car moli de$aka da odnese pismo njegovoj ku!i De$ak pristaje Uzima pismo u kome je za njega smrtna presuda odlazak (XI) Odlazi carevoj ku!i susret s pomo nikom ( ponavljanje XII) Usput sretne $oveka koji ga pita ko je reagovanje (XIII) De$ak mu pri$a svoj život dobijanje #arobnog sredstva (XIV) [ iako ovek, dirnut pri$om, piše mu drugo pismo nema fantasti$nog elementa, dobijanje pisma bi morfološki odgovaralo toj funkciji] junak produžava put, stiže na mesto Mladi! produžava put ka carevom dvoru odredišta (XV) otklanjanje po#etne nevolje (XIX) [moja Izmenjen sadržaj pisma koje je mladi! intervencija, budu!i da ta funkcija doneo spašava mu život obavezno ide u paru sa funkcijom VIII – nanošenje zla, ali Nada Miloševi!"or#evi! to nije navela] ženidba (XXXI) Ženi se carevom k!erkom
Morfološka bliskost bajke i novele nije, naravno, potpuna. Neke funkcije se u noveli sažimaju ili nestaju, dok se neki drugi elementi razvijaju $ak u posebne sižejne sklopove koji opstaju i kao samostalne pri$e. Izgleda da je u noveli $est slu$aj razvijanja fabule sa tipom "postavljanje teških zadataka" (Prop je smatrao suštinski razli$itima tipove bajki koje se razvijaju sa funkcijama Borba-Pobeda od onih sa Teškim zadatkom-Rešenje teškog zadatka). U noveli, zadaci su pre svega verbalni a akcenat je na mudrosti, lukavstvu i domišljatosti junaka i/ili na primeni adekvatnog saveta.3 Na planu poetike žanra (a ja bih dodala – i semantike), me#utim, dolazi do zna$ajnijih pomeranja u noveli koje je Nada Miloševi!-"or#evi! ozna$ila kao "izmenjenu unutarnju prirodu funkcija". Ta promena unutarnje prirode odnosi se mahom na odsustvo fantasti$nih elemenata, na prilago#avanje realnosti atributa ambijenta i li$nosti, i na prisustvo razvijene psihološke motivacije likova, posebno u zapletu koji pokre!e radnju ili onda kada se junaku nanosi zlo. Za razliku od bajke gde motivisanost skoro sasvim izostaje, novela eksplicitno objašnjava psihološku pozadinu nanetog zla (zavist, ljubomora, mržnja, osveta, kleveta, prevara, nesporazum, pretnja nasilnim brakom, itd). Motivacija za ponašanje junaka novele kao i postupci njegovog neprijatelja prestaju da bivaju
3
Novele sa $vrstom konstrukcijom, posebno izdvojene i u Arne –Tompsonovom indeksu kao "Clever Acts and Words" (AT 920-929). !"#$"!%#&#'#()* &%#+',-* "... /#0. 5. .1.2 (2010)
STRUKTURALNA FOLKLORISTIKA NADE MILOŠEVI&-"OR"EVI&...
85
apstraktne prirode kao u bajci, ve! zadobijaju sasvim konkretne obrise realnih socijalnih konflikata ili ovozemaljskih želja i potreba. S druge strane, izrazita je uloga saveta koji se junaku daju. Budu!i da izostaju $arobno sredstvo i $arobni pomo!nik koji, zapravo, u bajci rešavaju junaku zadatak ili pružaju pomo! u odsudnom trenutku borbe, u noveli savet poprima zna$aj determinišu!e funkcije koja, ukoliko se savet sledi, osigurava uspeh i sre!an kraj za junaka, odnosno, kaznu za neposlušnost i nepridržavanje saveta. Ovo je jedna od zna$ajnih stavki u strukturi novele koja se, za razliku od bajke, može završiti nevoljom i kaznom za junaka. Didakti$ni zna$aj saveta potcrtava se i uvo#enjem neke vrste "zamenika" junaku (funkcionalno blizak "lažnom junaku" u bajci), koji ne mora biti neprijateljski raspoložen, a koji duplira junakove postupke redovno rade!i sve suprotno od njega, $ime se demonstrira važnost razlikovanja pravilnog i pogrešnog ponašanja. Središnja funkcija borbe u noveli morfološki dolazi na isto mesto gde i u bajci, ali joj se gubi zna$aj ili sasvim ublažava, smatra Nada Miloševi!-"or#evi!. Više nije re$ o gigantskoj borbi sa zmajem, troglavom aždajom ili divom ve! o obi$nom $oveku koji kao neprijatelj poprima druga$ije, ovozemaljske karakteristike. Mada Nada Miloševi!-"or#evi! zaklju$uje da u noveli "zlotvor postaje jedan od najnevažnijih nosilaca radnje, pa $ak i nestaje u smislu fizi$kog neprijatelja" (Ibid, 38), motivisanost za zlo i tip protivnika u nekim novelama navodi nas, ipak, na ponešto druga$ije uvide: ukoliko je zbog nesporazuma ili ne$ije klevete voljena osoba ili blizak rod taj koji nanosi zlo glavnom protagonisti (tip progonjenog junaka), onda se takva uloga neprijatelja semanti$ki ne može smatrati sporednom. To se vidi iz primera koje je navela i Nada Miloševi!-"or#evi!: muž mu$i ženu jer misli da ga vara, otac ho!e k!er da izgna jer se zaljubila, svekar tera ženu jer je oklevetana, car nare#uje da se carici izvade o$i jer ju je oklevetao odbijeni udvara$, itd. Takav razvoj sižea, u kome zbog nesporazuma ili klevete dolazi do problema me#u bliskim ro#acima, može zadobiti obrise tragedije ozna$ene još kod Aristotela kao poseban vid tragi$nosti: lica u$ine strašno delo u neznanju, pa tek docnije prepoznaju svoju blisku vezu (npr. mit o Edipu). Ovakav vid tragi$nosti može se na!i i u bajkama (mada netipi$no za njih) u kojima se tragi$an kraj donekle ublažava nekom vrstom happy end-a (prepoznavanje) koji dolazi kao preokret u zadnjem trenutku, mada je šteta po glavnog junaka ve! u$injena. To su tipovi AT 706 "Devojka bez ruku" i AT 707 "Oklevetana žena" $ije sam doma!e varijante analizirala: Zla svekrva, Zlatni sinovi i n,sre3na carica i Ovca trandafiljka (123%2(4+,(- 1991, 99-114). Ipak, $injenica je da mnoge novele (pa i predanja i savremene legende, recimo) ne poklanjaju posebnu pažnju liku protivnika koliko samom $inu nanetog zla i posledicama po glavnog junaka. Ovo sažeto razmatranje odnosa novele i bajke navodi me na zaklju$ak da, bez obzira na veliku sli$nost ovih vrsta na nivou sintagmatske strukture, na nivou dublje paradigmatske strukture i semantike razlika me#u ovim pripovednim vrstama postaje znatna. !"#$"!%#&#'#()* &%#+',-* "... /#0. 5. .1.2 (2010)
86
DRAGANA ANTONIJEVI&
Legendarna pri$a Originalan doprinos Nade Miloševi!-"or#evi! leži u prou$avanju narativne strukture legendarne pri$e4 (Religious Tales)5 ('()%*+,(--.%/0+,(- 1966; 2000) koja ima druga$iju kompoziciju od bajki i novela. Pošavši od konstatacije da je "najmanje pažnje posve!eno sintagmatskoj analizi pripovednih usmenih žanrova kao što su legendarne pri$e" ('()%*+,(--.%/0+,(- 2000, 62), na osnovu srpske gra#e pokušala je da oblikuje njen "idealni model". Osnovna Propova ideja – da se narativne funkcije odre#uju prema postupcima likova u pri$i – zadržana je, ali se vrsta i karakter funkcija morao odrediti iz po$etka. U poetskom smislu, legendarne pri$e sadrže $udesne elemente koji na neposredan na$in povezuju ovozemaljski i onostrani svet, dok glavni akteri postaju $ovek i hristijanizovane više sile što je, po svemu sude!i, imalo važnu ulogu u strukturisanju naracije, iako je tematske uloge aktera Prop smatrao relativno nevažnim. Me#utim, u legendarnoj pri$i upravo susret i asimetri$an odnos $oveka i više sile $ini srž pripovesti oko koje se konstruiše radnja i poruka koja je moralno-religiozne prirode. Zaplet u legendarnoj pri$i se organizuje na "kulturnom i eti$kom planu" zbog $ega postaju zna$ajni atributi likova, konkretan ambijent, psihološka karakterizacija, motivi za ponašanje, kulturne norme. Propovo zapažanje da od ponašanja zavisi ishod susreta junaka i darivaoca, poslužilo je Nadi Miloševi!"or#evi! kao važna potpora u analizi, budu!i da se u legendarnim pri$ama ponašanje $oveka, koga iskušava viša sila, ne može ni na koji na$in zanemariti, te da „ono samo po sebi postaje – funkcija, zbog $ega i motivacije po$inju da igraju vrlo važnu ulogu u samoj strukturi kazivanja... Od postupka iskušavanog neposredno zavisi tok radnje, a on se može ili ne uklapati u normu" (Ibid, 67). Alternacija ponašanja i sudbine junaka, kao rezultat iskušavanja i reakcije, otvorilo je put za ozbiljno razmatranje strukturalne analize naracije koju je sproveo francuski semiolog Klod Bremon. Šteta je što Nada Miloševi!-"or#evi! nije detaljnije obrazložila Bremonove analiti$ke postupke iako se na njih pozvala ('()%*+,(--.%/0+,(- 2000, 67, 104, 119), i to barem iz dva razloga: što su joj te analize, ra#ene kao poboljšanje Propovog metoda, nesumnjivo pomogle u formulisanju strukture legendarnih pri$a i predanja kao druga$ijih i fleksibilnijih od bajki, i drugo, što je Klod Bremon relativno slabo poznat doma!oj javnosti, pa bi detaljniji uvid u njegov rad sigurno bio koristan za budu!e prou$avaoce mehanizama naracije i konstruisanja smisla kako pripovedanja tako i pripovesti (budu!i da se smisao i logika ostvaruju na obe ravni – procesa i rezultata). Zna$ajan doprinos Kloda Bremona sastoji se: 4
Legendarne pri$e treba razlikovate od legendi (Sage) koje su podgrupa predanja. U Arne-Tompsonovom indeksu podeljene su u nekoliko grupa: AT 750-779 (Bog nagra#uje i kažnjava), 780-789 (Istina izlazi na videlo), 810-814 ( ovek obe!an #avolu) i 950-969 (Razbojnici i ubice). 5
!"#$"!%#&#'#()* &%#+',-* "... /#0. 5. .1.2 (2010)
STRUKTURALNA FOLKLORISTIKA NADE MILOŠEVI&-"OR"EVI&...
87
a) u zaklju$ku da je važno uo$iti, kao minimalnu strukturalnu jedinicu, ne samo funkciju kao takvu ve! narativnu sekvencu ili seriju koja se sastoji iz funkcija me#usobno uslovljenih logikom posledice, a što je tako#e bio i Propov zaklju$ak – "da je bitan princip odre#ivanja funkcije na osnovu njenih posledica" (Prop, 73); b) da je neophodno uzeti u obzir da svaka funkcija otvara mogu!nost suprotne ili kontradiktorne akcije, pogotovo u odnosu na kulturnu normu6; c) da u skladu s tim treba pratiti barem dve vrste ponašanja junaka – aktivnog i pasivnog, ili dva razli$ita aktera – protagonistu i antagonistu, jer bez interesa i inicijative koju akter preduzima nije mogu!e pravilno definisati ni funkciju. Svaka sekvenca u pripovedanju može da se reorganizuje "da bi pokazala psihološku ili moralnu evoluciju li$nosti" (Bremond 1964, 15; Bremond 1973, 132). Elementarna narativna sekvenca se, stoga, po Bremonu sastoji iz grupisanja tri korespondentna termina $ija sukcesija nije pra!ena uvek istim funkcijama. To grupisanje ozna$ava razvoj procesa: virtuelnost, prelazak u akciju, postignu3e (Bremond 1973, 131-132). Njihova veza se o$ituje a posteriori, jer razvoj procesa može uvek odvesti ka druga$ijim rešenjima koja !e otvoriti mogu!nost pojavljivanja drugih logi$kih i narativnih, a samim tim i semanti$kih kombinacija. Mogu!nosti razvoja elementarne narativne sekvence, šematski, mogle bi se ovako predstaviti: postignu!e (uspeh) prelazak u akciju virtuelnost akcije odsustvo postignu!a (neuspeh) odsustvo prelaska u akciju Ove elementarne trijade dalje se kombinuju u kompleksnije sekvence (po zakonitostima naracije na na$in "ulan$avanja" ili "obrgljivanja" ili "prilepljivanja"). Bremon je tako#e revidirao Propovo shvatanje uloge aktera, smatraju!i da funkcija treba da bude definisana i akcijom (procesom) i subjektom akcije, pri $emu treba imati na umu razli$ite aktere koji, svaki iz svog registra, 6
Imaju!i na umu Propovu binarnu funkciju Borba-Pobeda (L –V), Bremon je primetio da logi$ko zaklju$ivanje jeste da borba prethodi pobedi, ali to da pobeda sleduje posle borbe je stvar kulturne norme i društvenih o$ekivanja, a ne logike stvari. Drugim re$ima, bajka kao pripovedna vrsta sa happy end-om, kao i neki žanrovi popularne kulture poput vesterna, detektivskog romana, trilera i na$elno avanturisti$kog sižea, nalažu da junak uvek pobedi protivnika, ali druge narativne vrste, kao ni život sam, to ne nalažu, odnosno, uo$avaju da se borba može izgubiti i da je to tako#e vredno pripovedanja. !"#$"!%#&#'#()* &%#+',-* "... /#0. 5. .1.2 (2010)
88
DRAGANA ANTONIJEVI&
u$estvuje u razvoju narativnog procesa (Bremond 1973, 133-135). Ovakvo stanovište je uticalo na konverziju ta$ke gledišta po kojoj pripovest prati samo glavnog junaka, pa tako svaki akter postaje junak za sebe, a me#usobno mogu biti u odnosu savezništva ili neprijateljstva7. Bremonov+ intervencije na planu narativne semiotike bile su zna$ajne i za razumevanje strukture legendarne pri$e, upravo zato što se njena kompozicija razvija shodno tome da li je i kako $ovek reagovao na iskušavanje više sile, te kakve su posledice iz toga nastale budu!i da je "pridržavanje ili nepridržavanje o$ekivanih normi ponašanja od presudne važnosti za legendarnu pri$u" ('()%*+,(--.%/0+,(- 2000, 63). U svakoj od funkcija, dakle, postoji mogu!nost otvaranja alternativnih narativnih putanja, što !e biti sasvim jasno iz sintagmatske strukture legendarne pri$e koju, po Nadi Miloševi!-"or#evi!, $ine slede!e funkcije ('()%*+,(--.%/0+,(- 2000, 43-55, 63-66): 1. Susret junaka sa višom silom. Susret se dešava na ovom ili onom svetu, direkno ili implicitno, a viša sila dolazi prerušena ili je nevidljiva. Može se javiti u liku Boga, Usuda, Su#aja, an#ela, svetaca, sveštenika, pustinjaka, prosjaka, putnika namernika ili #avola. Ve! u ovoj funkciji mogu!e je otvaranje uporednih tokova: dva dolaska više sile kod dva razli$ita $oveka, njihovo iskušavanje i reakcije koje su po pravilu u antiteti$kom odnosu. 2. Iskušavanje junaka. Test gostoprimstva, poslušnosti, znanja, dobrote, vaspitanja, vere. Tip iskušavanja zavisi od karaktera i namera više sile, da li je dobronamerna ili zla, ali zavisi i od samog junaka, njegove volje i karaktera. Na ovom morfološkom mestu može se javiti pomo!nik. 3. Reakcija junaka: pozitivna /negativna. Junak može poslušati višu silu ili joj se odupreti, pokazati moralnu $vrstinu ili slabost. 4. Nagrada / Kazna. Može biti jedno ili drugo, kona$no ili privremeno. Ako je privremeno, zadobija karakteristike Propovih "kvalifikuju!ih provera". Tip posledice susreta/reakcije o$ituje se kao spoljašnja manifestacija po sudbinu $oveka, ali i kao unutrašnje stanje u smislu njegovog emotivnog doživljaja. [Kraj] Ovde se legendarna pri$a može završiti ili dopuniti opisom $ovekovih postupaka posle nagrade ili kazne. Ako se njegovo naknadno ponašanje svidi višoj sili, ostavlja mu se nagrada, u protivnom mu se oduzima. Sli$no vredi i za kaznu – strpljivo ispaštanje kazne omogu!ava iskupljenje. Me#utim, naj$eš!e ovakav razvoj doga#aja uvodi u pri$u slede!e funkcije: 5. Ponovno pojavljivanje više sile. Ponovni dolazak služi da viša sila proceni dotadašnje $ovekovo vladanje i da u$ini kona$nim nagradu ili kaznu (1 bis). 6. Proveravanje je, zapravo, ponovljena funkcija iskušavanja (2 bis). 7. Ponovljena reakcija #oveka (3 bis). 8. Ponovljeno kažnjavanje/nagra"ivanje (4 bis). 7
Primer primene Bremonove šeme narativnog procesa posmatranog sa razli$itih ta$aka gledišta protagoniste i antagoniste videti u: 123%2(4+,(- (1991, 88-89, 128). !"#$"!%#&#'#()* &%#+',-* "... /#0. 5. .1.2 (2010)
STRUKTURALNA FOLKLORISTIKA NADE MILOŠEVI&-"OR"EVI&...
89
9. Suprotstavljanje višoj sili. Na ovoj morfološkoj poziciji $ovek nastoji da se defintiivno pobuni protiv iskušavanja na koja je stavljen. Može pokušati da iskoristi mo! prethodno dobijenu od više sile, ili da upotrebi neku drugu strategiju izbegavanja. 10. Gušenje pobune. Govori o uzaludnosti otpora prema višoj sili, s izuzetkom #avola koji u pri$ama uvek biva pobe#en. Primer sintagmatske strukture legendarne pri$e Nada Miloševi!-"or#evi! je dala na pripoveci iz Vukove zbirke Ko manje ište više mu se daje: Funkcije 1. Susret s višom silom 2. Iskušavanje
3. Reagovanje 4. Nagrada
5. Novi susret 6. Proveravanje
7. Reagovanje 8. Kazna / Nagrada 9. Suprotstavljanje
I tok II tok An#eo prerušen dolazi kod tri brata Traži od bra!e da mu daju jedino što imaju – krušku (utrostru$enje: odlazi kod svakog brata posebno i traži isto) Sva tri brata jednako postupaju – daju mu krušku Prvi dobije potok što te$e vinom, drugi stado ovaca, tre!i dobru ženu hriš!anku An#eo prerušen odlazi kod bra!e Traži od najstarijeg $ašu vina, od srednjeg par$e sira, od najmla#eg par$e hleba Dva starija brata odbijaju, najmla#i daje Starija bra!a gube bogatstvo, najmla#i ga dobija / /
Pripovetke o sudbini Na me#i legendarnih pri$a i predanja nalaze se pripovetke o sudbini (Tales of Fate AT 930-949)8. Njihova atmosfera mogla bi se opisati kao tmurna budu!i da govore o neminovnosti sudbine i uzaludnosti $ovekovog otpora. Nevidljiva sila sudbine, kaže Nada Miloševi!-"or#evi!, "u njima deli pravdu ili kažnjava nepravdu", ali šta god da je po sredi "osnovna je nemo! $oveka, ne8
Iako ih Stit Tompson svrstava u novele, Nada Miloševi!-"or#evi! smatra da se pri$e o sudbini potpuno od njih razlikuju. !"#$"!%#&#'#()* &%#+',-* "... /#0. 5. .1.2 (2010)
90
DRAGANA ANTONIJEVI&
dovoljnost sredstava kojima se može suprotstaviti višoj sili, neminovnost propadanja junaka, unapred odre#en kraj. ovek je u njima pobe#en" ('()%*+,(--.%/0+,(- 2000, 52). Budu!i da u osnovi ovih pri$a leži verovanje u sudbinu, Nada Miloševi!-"or#evi! isti$e kao posebno zastupljenu varijantu o odre#ivanju sudbine prilikom ro#enja, što je tema koja se može razviti i kao bajka sa sre!nim ishodom, tj. mogu!noš!u spasenja.9 Ove, relativno kratke, pri$e imaju jednostavnu strukturu koja se sastoji iz slede!ih funkcija: pojava više sile – objavljuje neminovnost sudbine glavnog junaka; reakcije junaka – niz akcija kojima on pokušava da izbegne sudbinu, a koje se mogu nazna$iti kao "upravne akcije" i "kontraakcije"; izvršenja presude. Pravolinijsko pripovedanje, koje vodi ka krajnjem ishodu, odvija se tako da "ukoliko se izvrši neka akcija pobune protiv sudbine, za njom odmah sledi druga koja joj parira vra!aju!i radnju u prvobitni plan, uspostavljaju!i poreme!enu ravnotežu" (Ibid, 59). Nada Miloševi!-"or#evi! je izdvojila funkcije u sintagmatskoj šemi ovih pri$a o sudbini, što !u ilustrovati primerima koje ona daje: Sv. Sava $uje da !e se novoro#eni de$ak udaviti na dan ven$anja ................................................ 1) Ukoliko mu neko ne pokloni godine svog života
Carevoj k!eri je prore$ena smrt od ujeda zmije ........................ 1) Podrazumeva se da ne sme da do#e u dodir sa zmijom a1) Sv. Sava traži od roditelja da ga Car sagradi dvor od II a) Kontraakcija pozovu na svadbu stakla u koji se nije mogao ni mrav uvu!i b) Roditelji to ne u$ine Zmija se sakrije u II b) Upravna akcija grozd a2) Sv. Sava ipak do#e i uspe da II a) Kontraakcija sre!no prevede mladence preko vode su#eni dan Mladoženjin konj se, me#utim, Na III Ostvarivanje oklizne i padne u reku. Mladi! se careva k!i zatraži proro#anstva grož#e. Iz grozda ............................................ udavi iza#e zmija i ujede 3) Naknadno ispunjavanje ................................................ uslova Sv. Sava oživi mladi!a godinama carevu k!er koje mu poklanja nevesta (roditelji odbijaju da daju preostale godine svog života) I Proricanje ........................................ 1) Uslov za izbegavanje proro$anstva
9
Takva je, npr. internacionalno poznata bajka "Uspavana lepotica" (ili "Trnova Ružica"). !"#$"!%#&#'#()* &%#+',-* "... /#0. 5. .1.2 (2010)
STRUKTURALNA FOLKLORISTIKA NADE MILOŠEVI&-"OR"EVI&...
91
Predanja Predanja (Sage) su relativno kasno postala predmet posve!enog folkloristi$kog istraživanja. Ozbiljnije studije su se u Evropi pojavile tek šezdesetih godina XX veka, ali od tada ne prestaje interesovanje za ovu narativnu vrstu koja se javlja u brojnim oblicima i varijantama. Kod nas ih je još Vuk Karadži! uo$io, a stavivši ih u studiju o obi$ajima srpskog naroda ispravno je osetio da je to usmena vrsta koja je najtešnje povezana s etnografskim i sociokulturnim kontekstom. Me#unarodna podela tako#e je potvrdila Vukov dalekovidi uvid u tipove predanja: etiološka ("postanje gdjekojijeh stvari"), demonološka ("vjerovanje u stvari kojijeh nema"), kulturno-istorijska ("junaci i konji njihovi") i legende. Me#utim, uprkos Vukovom ranom uo$avanju ove narativne forme, kod nas su, na žalost, u ranijem periodu bila sasvim retka istraživanja predanja (s izuzetkom nekih radova etnologa T. "or#evi!a, V. ajkanovi!a i M. Filipovi!a), a postala su intenzivnija od onda kada su bila priznata od me#unarodnog folklornog udruženja kao legitimna vrsta uz druge usmenoknjiževne žanrove ('()%*+,(--.%/0+,(- 1988, 592; 123%2(4+,(- 1994, 85-87). Za demonstraciju i analizu strukture etioloških predanja Nada Miloševi!"or#evi! ('()%*+,(--.%/0+,(- 1988, 592-594; '()%*+,(--.%/0+,(2000, 117-122) je, kao uzor, uzela Bremonovu trijadi$nu narativnu sekvencu. Budu!i da su etiološka predanja (poput mini mitskih pripovesti) retrospektivna, objašnjavaju!i nastanak bi!a, stvari i pojava, samo njihovo postojanje uzima se kao povod za tuma$enje. Kompozicija im je jednostavna i, zapravo, sastoji se iz Bremonove bazi$ne sekvence – serije posledi$no povezanih funkcija: 1. Mogu nost za otvaranje procesa /postignu e cilja – kojom se uspostavlja ili remeti postoje!a ravnoteža. 2. Aktualizacija procesa – ostvarivanje mogu nosti/cilja – sam tok uspostavljanja ili reme!enja ravnoteže. 3. Ostvarena / neostvarena mogu nost, postignut/nepostignut cilj – rezultat uspostavljanja ili reme!enja ravnoteže. Ovakva jednostavna kompozicija može biti proširena unutrašnjim ponavljanjem funkcij+ "aktualizacija procesa", nešto sli$no onom što smo videli kod pripovedaka o sudbini sa mogu!im ponavljanjem "upravnih akcija" i "kontraakcija". Te unutrašnje funkcije se mogu ostvarivati uvo#enjem binarnih parova "zadatak – rešenje zadatka", "obmanjivanje – obmanutost", "prevara – uspeh prevare". Predanja, kao jednostavnije forme od mitova i bajki, u suštini se svode na ove funkcije i mogu se, s prili$no uspeha i velike formalne sli$nosti, pratiti kroz strukturalnu narativnu šemu koju je predložio Alan Dandes za severnoameri$ke indijanske pri$e (Dundes 1964; 1986). U strukturalnom smislu, me#utim, ponavljanja nekih istih funkcija nisu od velikog zna$aja, osim što poja$avaju tenziju u pripovedanju, doprinose zanimljivosti sadržaja i odlažu krajni rezultat, tj. kraj pri$e. Ta tipi$na udvajanja likova i utrajanja !"#$"!%#&#'#()* &%#+',-* "... /#0. 5. .1.2 (2010)
92
DRAGANA ANTONIJEVI&
funkcija u folklornim žanrovima odavno su uo$ena kao zakonitost usmenog pripovedanja (Olrik [1909] 1965;1999; Prop 1982, 80-81). Strukturu !u, kao i u prethodnim poglavljima, ilustrovati prim+rima etioloških predanja Na šta se zemlja drži, Kako je postala kornja4a, O ženidbi Sunca i Kako je sveti Ran2el ukrao Sunce od 2avola:
Narativne funkcije I faza: Mogu nost otvaranja procesa II faza: Aktualizacija procesa
Na šta se zemlja drži Zemlja se drži na kolcu, a taj kolac celu godinu grize bik I taman kada kolac do#e kao slamka pa da se zemlja sruši
Kako je postala kornja a ovek umesio poga$u, ispekao kokoš i seo da jede Nai#e njegov kum, a on brže-bolje metne kokoš na poga$u pa poklopi $ankom da sakrije jelo od kuma
Ženidba Sunca
Kra!a i prekra!a Sunca
Sunce ho!e da "avo nekada se ženi i da nosio sunce na ima decu ma$u i zemlja je gorela Priredi svad- Bogu to dosadilo benu sve$a- pa poslao Arhannost, razgova- #ela Mihaila na ra sa gostima, zemlju da preotna kraju $uje me Sunce od #agorko iskus- vola tvo jednog od Težak zadatak – njih da je i po- rešenje zadatka: red dece a)Arhan#eo usamljen u predloži #avolu starosti. Sunce da se takmi$e ko shvata da bi !e izneti više pemu sinovi mo- ska s dna mora gli nauditi #avo pristane. Arhan#eo se zagnjuri i izvadi pesak. "avo zabode ma$ sa suncem u zemlju, pa se i on zagnjuri Prevara – uspeh prevare: b) Kad se #avo zagnjurio u more, a Arhan#eo, uz pomo! Boga, zaledi površinu mora da #avo ne može da iza#e i ukrade mu sunce
!"#$"!%#&#'#()* &%#+',-* "... /#0. 5. .1.2 (2010)
STRUKTURALNA FOLKLORISTIKA NADE MILOŠEVI&-"OR"EVI&... Kad kum otide, $ovek uze opet da jede, ali ono sve – i kokoš i poga$a i $anak, pretvorilo se u kornja$u zato što je jelo sakrio od kuma haosa Kako je poRetrospektivno Stvaranje aktualizacijom zla stala kornja4a tuma#enje onemogu3eno je pobedom dobra, tj. hriš3anskom formulom
III faza: Postignu e /nepostignu e procesa
U crkvi se na Uskrs kaže – Hristos vaskrse, i onaj kolac postane kao što je pre bio
Odustaje ženidbe
93
od Arhan#eo uspe da se popne do neba sa suncem, ali #avo, koji se u me#uvremenu oslobodio, pojuri za njim ali ništa ne uspe da u$ini
Zašto imamo Zašto je sunce samo jedno visoko na nebu sunce na nebu
Demonološka predanja bila su tako#e predmet interesovanja Nade Miloševi!-"or#evi! ('()%*+,(--.%/0+,(- 1988, 594-595; '()%*+,(--.%/0+,(- 2000, 174-178) premda u nešto manjoj meri. I za njih je istakla strutkuru koja je sli$na legendarnim pri$ama: susret s demonom – iskušavanje ili borba s $ovekom – reakcija $oveka (odbrana ili napad) – pobeda demona. Bez obzira da li je re$ o sasvim kratkom izveštaju o susretu s demonskim bi!em koje, u suštini, predstavlja potvrdu i aktualizaciju narodnih verovanja, ili je u pitanju duže višeepizodi$no kazivanje, $ovek uvek na neki na$in strada od demonskog bi!a – umre, poludi ili dugo boluje. Strah koji prožima $oveka, teško!a da se odbrani od napada zlog entiteta i kobnost takvog susreta $ine srž ovih pripovesti ispunjenih stravom. Pobeda demona se o$ituje u negativnim posledicama po $oveka i skoro da i nema pozitivnog ishoda koji bi situaciju preokrenuo u dobitak (nagradu, kao u legendarnim pri$ama na primer). Ipak, kao razrešenje, može se javiti funkcija "spasa", pogotovo ako se pri$a u prvom licu (pripovedanje u prvom licu i kra!em obliku naziva se memorata), a dešava se više slu$ajnoš!u no smišljenom akcijom $oveka – svane zora, zakukuri$u petlovi, $ovek se zbog straha ili iznena#enja prekrsti i kaže "pomoz’ Bog" i sli$no – i ne$astiva sila nestane (123%2(4+,(- 1994, 94-95). Smatram potrebnim da se u strukturu demonološkog predanja unese funkcija koju su uo$ili folkloristi Lauri Honko (1964) i Luc Rerih (1987) – $ovek krši zabranu koju $ini neka društveno-kulturna norma. Zabrana eksplicitno ne mora biti naratizovana ali se pretpostavlja u strukturi predanja, što za posledicu ima pojavljivanje demonskog bi!a. Drugim re$ima, po$etnu funkciju bi $inio propovski par "Zabrana – Kršenje zabrane", do $ega se, u strukturalnom smislu, može do!i a posteriornim logi$kim zaklju$ivanjem (123%2(4+,(!"#$"!%#&#'#()* &%#+',-* "... /#0. 5. .1.2 (2010)
94
DRAGANA ANTONIJEVI&
1994, 95-96). Stoga bi strukturu demonološkog predanja, predloženu od strane Nade Miloševi!-"or#evi!, trebalo dopuniti na slede!i na$in: 1. Zabrana – Kršenje zabrane 2. Pojavljivanje demonskog bi a 3. Iskušavanje – Reakcija 4. Pobeda demonskog bi a (kazna) / Spašavanje #oveka (spas) Za ilustraciju posluži!e predanja Bajramsko jare i 5avolja svadba: Narativne funkcije Po#etna situacija Zabrana (neizre#ena zabrana) – Kršenje Zabrane a)"ne putuj no!u", "ne no!i na otvorenom putu", "ne no!i u vodenici" b)"ne uzimaj šta nije tvoje", "ne uzimaj nepoznato", "ne razgovaraj s nepoznatima" Pojavljivanje demonskog bi a Iskušavanje
Bajramsko jare "avolja svadba Pošli deda Petar i Asan za Zano!io neki $ovek Niš i kad su zano!ili pored vodenici Morave
Reakcija
Asan uhvati jare, miluje ga, mazi, stavio konju na samar. Konj pošao ali se znoji, malaksava, ne može dalje da ide Zakukuri$u petlovi (bilo pred zoru), a jare sko$i s konja i pobegne u šumu
Spašavanje #oveka
Posledice susreta s demonom
isko$i pred njih belo jare Asan predloži da uhvati jare jer !e uskoro Bajram, a Petar !uti
Asan se od straha teško razboli
u
Kad za$uje svatove oko pono!i Iza#e da vidi otkud svatovi u to doba, a oni ga pozovu da im se pridruži i ponude ga rakijom iz buklije ovek prihvati da nazdravi svatovima i pre nego što !e otpiti gutljaj rakije prekrsti se i kaže "Pomaže Bog" U taj mah nestanu svatovi, a on se na#e na ivici provalije/na grani iznad reke, taman da padne i da se udavi, a u ruci mu umesto buklije konjska glava Posle tog doga#aja teško se razboli /umre
Kulturno-istorijska predanja po svojoj kompoziciji prate ve! razmatranu osnovnu narativnu šemu. U njihovoj strukturi do izražaja dolaze akteri – junak i njegov protivnik (ljudsko bi!e ili viša sila), kao i njihov sukob oko važnih kulturnih normi i principa. Pripovest se može, slede!i Bremonovu alternativnu še!"#$"!%#&#'#()* &%#+',-* "... /#0. 5. .1.2 (2010)
STRUKTURALNA FOLKLORISTIKA NADE MILOŠEVI&-"OR"EVI&...
95
mu, završiti sre!nim ili tragi$nim ishodom po junaka. Rezultat akcije služi kao naknadno objašnjenje istorijskih doga#aja, sudbine stvarnih ili izmišljenih istorijskih li$nosti, ili razloga zašto je neko mesto dobilo ime. Kao primer strukture posluži!e kratko predanje o tome kako su De$ani dobili ime, a koje kao ilustraciju etimološkog kulturno-istorijskog predanja navodi i Nada Miloševi!-"or#evi! : Mogu nost akcije Prelazak u akciju Uspeh / neuspeh akcije Objašnjenje
Kralju Stefanu De$anskom otac je izva-dio o$i i obesio ih na koncu više gradskih vrata Kralj slep iza#e da se šeta. Opazi ga sv. Arhan#eo i sažali mu se Pretvori se u orla, ukrade njegove o$i i vrati kralju uz re$i: ode4i o4i. Kralj progleda U znak zahvalnosti na tom mestu po-digne manastir De$ani
*
*
*
Pregled i analiza rada Nade Miloševi!-"or#evi! na narativnim strukturama nekih doma!ih usmenoknjiževnih vrsta pokazali su, verujem, njen neosporan doprinos srpskoj folkloristici u pravcu strukturalne analize i poetike žanrova. Osim što je primenila strukturalni metod u doma!a književnoteorijska folkloristi$ka istraživanja, pružila je osnovu za dalja razmatranja i usavršavanja narativnih struktura. Neke moje primedbe i komentari pokazali su, nadam se, da su njene analize višestruko korisne i upotrebljive, redefinisane ili dopunjene, i za analizu drugih usmenoknjiževnih vrsta. Princip jedinstvene organizacije narativne šeme svakako treba uzeti u obzir u razmatranju razli$itih folklornih žanrova, budu!i da takva analiza doprinosi boljem razumevanju mehanizama naracije i uo$avanju narativnih $vorišta oko kojih se gradi semantika, ali jasno je da interpretacija zahteva pristupe koji vode otkrivanju dubljih struktura skrivenih manifestnim planom narativnosti propovskog tipa, a koje tako#e organizuju diskurs. Za njihovo otkrivanje i tuma$enje, pak, mora se prona!i zna$enje poruke koja je druga$ije strutkurirana u svakoj od ovih pripovednih vrsta, i uvažiti širi kontekst što zna$i i primeniti adekvatan antropološki pristup narativima.
Literatura 123%2(4+,(-, 5/67626. 1991. 6"$7,8, .%&.)*9 +$:)*. 8+%7/69: :32%7/6;I6,6E> =3>/+
